Etno - Ethno

Etnička grupa (od grčkog, ethnos, "narod") je kultura ili podkultura čiji pripadnici se jasno razlikuju od ostalih ljudi prema određenim karakteristikama baziranim na rasnim, nacionalnim, jezičkim ili verskim izvorima. Za pripadnike etničke grupe se smatra da su kulturno i biološki slični mada to u principu nije sasvim neophodno.

Etničke grupe dele zajedničko poreklo u kontinuitetu vremena tj dele istoriju i budućnost jednog naroda. Ovo se postiže kroz generacijsko predavanje i prenošenje zajedničkog jezika, institucija, vrednosti i tradicija te osećaja pripadnosti. Ove osobine su važne za napomenuti kako bi se etnička grupa mogla razlikovati (po definiciji) od obične grupe pojedinaca koji dele zajedničke karakteristike kao što je poreklo.

Pedija – Paideia 

Za Stare Grke, pedija (παιδεία) je bila proces edukacije čoveka i njegovo preobraženje u krajnju savršenu (genijalnu) formu. Pedija takođe znači i kultura. To je ideal kojim Heleni stvaraju stvarnost oko sebe i svoje omladine.

Kako je demokratija bila od velike važnosti za Grke, Pedija kombinovana sa etikom činila je čoveka sposobnim za valjanog građanina ili kralja. Ova vrsta edukacije nije bila sadržana samo u učenju  o ekonomiji ili umetnosti, već i o slobodi, istoriji i tradiciji. Pedija predstavlja kulturno nasleđe jednog naroda, koje se prenosi kroz generacije.

Veliki narodni orkestar ...

Koncept velikog narodnog orkestra odavno je prihvaćen ali ne i ustaljen  kod nas. Osim par orkestara pod pokroviteljstvom države u okviru radijskih i tv kuća, prava je retkost čuti masovan orkestar sazdan od mladih ljudi. To što je simfonijski orkestar u klasičnoj ili Big bend u džez muzici, najviši nivo prezentovanja ovih muzičkih žanrova, tako je i veliki narodni orkestar sveobuhvatna forma za izvođene tradicionalne narodne muzike u nas.

Sve zemlje u okruženju imaju kroz celu vertikalu obrazovanja organizovano i sistematizovano edukovanje mladih.  Na taj način prenošenje  « sa kolena na koleno »  evoluiralo je  u sistem koji obezbeđuje da muzička riznica jedne zemlje ne samo ostane očuvana nego i obogaćena. Taj sistem postao je moćno oružje u predstavljanju te zemlje u svetu i prepoznatljiv brend i polazna osnova za razvoj turizama i ekonomije. Crpeći  inspiraciju  iz tako sačuvane muzičke građe prosperirali su i ostali muzički pravci.

Kako smo počeli ...  

Ideja o stvaranju velikog narodnog orkestra sa koncertnim ambicijama rodila se 1997. godine. Idejni tvorac ovog koncepta bio je Aleksandar Petrović, danas veoma uspešan operski pevač,  ali i izuzetan instrumentalista i aranžer. Došavši sa bogatim iskustvom iz AKUD-a «Sonja Marinković» u najveće novosadsko društvo, KUD «Svetozar Marković», zatekao je nekoliko iskusnijih muzičara i uz njihovu pomoć krenuo da gradi glavni kostur orkestra. Prvi aranžmani namenjeni njegovim prethodnim orkestrima brzo su savladani. Upoznavši muzičare, proširivši sastav  i uvidevši zajedničku glad za novim aranžmanima krenuo je sa stvaranjem novih numera, ovaj put pisanih za konkretne ljude. Do tada nezainteresovana većina akademskih muzičara počela je da uviđa potencijal ovog orkestra i načina rada u njemu. Orkestar se širio a imena poput Olivere Tatić,  Silvije Kiralj (Davidovac), Emira Memedovskog i drugih, stvorile su stabilnu osnovu za sve uspehe koji će uslediti. U međuvremenu Aleksandar Petrović počinje sa profesionalnom karijerom u solo pevanju. Iako opravdano sprečen da nastavi sa radom u orkestru, njegovi saveti, aranžmani i uticaj i dalje su jedan od faktora stabilnosti orkestra.
 

Orkestar preuzimaju sami članovi,  predvođeni Marijom Nikolić (flauta) i Goranom Panićem (klarinet). Marija Nikolić, tada student flaute na Muzičkoj akademiji u Novom Sadu  i Goran Panić klarinetista sa već tada ozbiljnim stažom i poznavanjem prilika u folkloru,  nastavili su sa strategijom Aleksandra Petrovića i kristalizirali viziju o velikom i jakom orkestru. Počeli su se nizati solistički koncerti, televizijska snimanja,  saradnje sa vokalnim solistima i studijska snimanja. Orkestar odlazi na prva samostalna putovanja što je do tada u svetu folklora kod nas bila prava retkost. Paralelno sa samostalnim nastupima orkestar uspešno prati sve igračke selekcije KUD-a « Svetozar Marković » kako kod nas tako i u inostranstvu. Osvajaju se nagrade ali možda je važnije napomenuti da koncerti poprimaju obeležje spektakla a publika, naviknuta na male orkestre i tanke aranžmane, konačno dobija priliku da na sceni uživa i pravim muzičko scenskim delima.
 

Prepoznavajući znanje i želju za kvalitetnim muziciranjem orkestru su tokom svih ovih godina zdušno pomagali mnogi priznati umetnici iz sveta folklora. Pored Aleksandra Petrovića, treba pomenuti Ivana Saboa, Gordanu Roganović, Zdravka Ranisavljevića, Vesnu Bajić, i mnoge druge. Rad sa ovim umetnicima kao i  uticaj  akademskih muzičara, doprineo je stvaranju jednog od osnovnih principa funkcionisanja današnjeg orkestra, odnosa MENTOR – UČENIK. Neki od članova orkestra, od kojih neki već i  profesori, imali su jasnu sliku kako treba da izgleda put napretka  mlađih kolega.   Rukovođeni sopstvenim iskustvom u folkloru, uz adekvatne aranžmane i doziranje nastupa, ponikle su nove generacije muzičara. U gotovo svim elementima ti mladi muzičari su dostigli ili prestigli svoje mentore i potvrdili svoje mesto u svetu tradicionalne muzike. Pomenimo samo Dejanu Živković, Vasu Vučkovića, Srđana Ercega, Zorana Milića i td...

Vreme promena  

  U periodu od 2005. godine članovi orkestra , ohrabreni snimljenim materijalom u Studiju M i sa nekoliko uspešnih koncerata, prave zaokret u svom repertoaru. Orkestra prerasta u veoma jaku samostalnu celinu. Izdvaja se tim ljudi, među kojima treba pomenuti profesora Ninoslava Svijića (truba) , koji rade na podizanju nivoa organizacije i kvaliteta funkcionisanja orkestra. Ninoslav Svijić i Marija Nikolić, odigrali su i ključnu ulogu u sticanju poverenja ostalih profesora iz novosadskih muzičkih škola i time doprineli sistematizaciji ulaska novih članova u orkestar.

Ozbiljnije se ulazi u segment vokalnih i vokalno instrumentalnih numera. U orkestar dolaze novi muzičari željni dokazivanja i spremni na nove izazove.  Jedan od njih je i Branislav Pavlović, multinstrumentalista, koji za vrlo kratko vreme savladava ceo repertoar orkestra i pokreće niz novih ideja vezani za rad u orkestru. Upoznavši muzičke i ljudske kvalitete svojih kolega Branislav Pavlović počinje da piše aranžmane za orkestar.

U takvoj atmosferi, sa izuzetno motivisanim i nadahnutim članovima, orkestar evoluira u svojevrsnu berzu mladih i kreativnih muzičara. Ukrštajući svoje muzičke ukuse, tehnike sviranja i želju za eksperimentisanjem, nastaju prvo izleti u druge forme a zatim i vrlo kvalitetni sastavi žanrovski drugačiji od muzike koju svira matični orkestar. Danilo Radunović i Vladimir Prošić formiraju «Maestralnui bend», Srđan Erceg i Branislav Pavlović, ansambl «Boeme» a Milan Pasula orkestar «Badem». Nastaje i sad već prepoznatljiva forma «Kabare» gde velik broj članova orkestra i njihovih prijatelja svira, peva, igra i glumi. Krajnje tendenciozno, aktiviraju se članovi orkestra kao korepetitori u manjim društvima, kako bi preneli kvalitetan način rada i atmosferu pri radu u velikom orkestru.

Ne uspevši da svoj ritam rada i želju za promenama zastarelih formi nastupa i prezentacije folklora upošte, nametne u svom matičnom društvu, KUD-u «Svetozar Marković», članovi orkestra odlučuju da dalje nastave samostalno kao udruženje umetnika sa ciljem očuvanja i negovanja muzičkog nasleđa Srba i ostalih naroda Balkana. Muzička arhiva orkestra kao i znanje i iskustvo članova orkestra postaje dostupno za sva manja i veća društva u regionu. Poznanstva pojedinaca sa gotovo svim važnijim ljudima iz sveta folklora u Vojvodini i šire, počinje da prelazu u organizovanu saradnju i pružanje stručne pomoći svima kojima je ona neophodna. Orkestar konačno dobija priliku da sve ideje vezane za nove forme i praktično prezentuje a velik akcenat daje se muzičkoj produkciji kao i medijskom prezentovanju rada orkestra. Veliki doprinos orkestar daje i u saradnji sa društvima iz dijaspore. Da li kroz samo sviranje na sceni, ili snimanje koreografskih rešenja ili prikupljanja zapisa , orkestar postaje jaka karika u povezivanju Srba sa svih kontinenata sa maticom Srbijom.

Ko smo mi ....  

Iako gotovo svi angažovani u skoro svim aktuelnim muzičkim pravcima, sviranje u Etnopediji shvatamo kao izuzetno veliku čast i privilegiju. Većina članova našeg orkestra imala je priliku da predstavlja svoju zemlju i kulturu, kroz sviranje u mnogim manjim orkestrima i kulturno umetničkim društvima  na gotovo svim delovima sveta. Osetivši pozitivnu interakciju strane publike na naše melodije i ritmove, kao i uvidevši da će bez dodatnog napora i energije ta muzika gotovo sigurno ostati bez publike u svojoj zemlji odlučili smo se da nivo interperetacije i samu formu sastava dignemo na viši nivo.


Muzika koju sviramo

Tradicionalnu muziku ne doživljavamo kao muziku  koja sama sebi za cilj ima da preživi i nadživi kasnije nastale muzičke pravce. Muzika o kojoj govorimo duboko je ukorenjena u naše živote, naše nasleđe. Muzički motivi sa kojima se srećemo opisuju prirodu, mladalačku ljubav, porodične odnose, ljubav prema rodnom mestu i td. Takvi motivi sreću se u svim muzičkim pravcima a prostiru se širom sveta kroz sve istorijske epohe. U čemu je onda razlika : Razlike nema!!! Mizika kao globalni i savršeni način komunikacije stavlja ispred svih vrednosti, iskrenost kao osnovni cilj svog postojanja.

 
U moru muzičkih pravaca, nastalih kombinovanjem novih instrumenata, sintetičkih zvukova, ritmova, kulturnih pojava, kompleksnost  izražaja nije potreba već posledica savremenog sveta. Ljudska svest rasplinjava se do gotovo svih sfera društva, nauke, kulture. Motivi , događaji, ličnosti unose prostorna i vremenska ograničenja u muziku koja ih opisuje.
 

Ono čime se mi bavimo je da kombinovanjem tradicionalnih tehnika sviranja i pojanja probudimo kod naših slušalaca zvukove, mirise, slike koje su duboko usađene u svima nama. Svirajući i slušajući vekovima brušene pesme o ljubavi, suncu, reci, majci, postajemo bliži istini a naša percepcija stvarnosti postaje jasnija i jednostavnija. Tako oplemenjeni nalazimo snage i hrabrosti da u haotičnoj i neizvesnoj stvarnosti vidimo i izgradimo sebe kao bolje ljude sa zadatkom i ciljem.